Omladinska organizacija "Korak Naprijed" Trebinje U korak naprijed sa vijestima, svaki dan.
Kako pored kuća vidimo kazane za pečenje rakije, spoznajemo da nam je jesen na pragu. Mučenica, maksuzija, procuri na pipu, nekada u društvu sa mnogo ljudi oko kazana, razgovor, pjesma, pokoja zdravica, i naravno klizne rakija niz grlo.
Danas je sve drugačije. Završi posao, i nastavi dalje sa obavezama.
– Vrijeme čini svoje, nekada uz rakijski kazan čitavo selo, a danas završi posoa, pa svako za svojim obavezama, kaže Trebinjac Risto Puhalo.
– Pije, Boga mi, 50 godina družili smo se svi, pili, pekli, ložili vatru, do kasno uveče, probala se rakija, ja bi lično probala, nije bilo gradi prije, nego probaš, ako gori na vatri dobra je, ako ne gori skidaj, dodaje Vasiljka Petijević iz Perovića Mosta.
I Ranko Petijević peče rakiju sa prvim danima jeseni.
– Evo kao što vidite peče se rakija, to je prvi znak da je jesen već krenula, a vidi se i po voću i po povrću, po svemu se vidi da je jesen tu prisutna, samo što je ove godine jesen fina topla, kaže on.
Kazani u punom pogonu, rakija polako curi, gradira se gleda da li je jačina odgovarajuća, sve u punom pogonu.
– Da je dobra rakija mora biti dobro i grožđe, da je dobar slador, pa da ispadne rakija kako treba, otkriva Petijević.
Kazandžija Risto Puhalo ima drugu tajnu.
– Najbitniji je ovaj drop, ako ga je čovjek lagerovao uredno, kao nije bio na hladnoćama da mu prekida vrenje, čas hladno, čas toplo, prekida mu vrenje, slabije i baca, slabija je i rakija može dobiti neugodne mirise i okuse, kaže on.
Jačina rakije zavisi od domaćina koji je peče, a svaki od njih ima svoju teoriju.
– Obično se kod nas u Hercegovina loza ostavalja oko 45 – 44, tu se osjeti i miris i kvalitet i pitkost, sve se osjeti do 45, kaže Ranko Petijević.
(srpskacafe)
