Ceo grad je tada disao za Leotar

Trener koji je prije 10 godina donio šampionsku titulu u Trebinje prisjeća se nekadašnjih “zlatnih vremena”.

Milan Jovin je Leotaru donio najveci uspjeh u istoriji,a malo je nedostajalo da uz trofej prvoh šampiona BiH i Srpske i kvalifikacija za LŠ zaštitnom znaku Trebinja i Hercegovine podari čast da “plavo-beli” dres ponese i čuveni Nikola Žigic.

 

Čovjek koji je fudbalsku evropu donio u Trebinje govori i sa kakvim se problemima suočavao pred sam izlazak Leotara na međunarodnu scenu i zato je na polusezoni, posle časnog opršstaja od Lige šampiona protiv Praške Slavije, spakovao kofere i napustio klub i grad, koji su mu prirasli za srce. Zbog toga mu, kako ističe, 10 godina nakon odlaska iz Trebinja tesko pada sadasnje nezadžzivo posretanje nekadašnjeg giganta koji, umjesto priprema proslave 9 decenija postojanja, strepi od gasenja.
– Istina je da je Žigic želeo Leotar. Tadasnji trener Zoran Filipovic, doveo je Zvezdu u zimu 2003 god. u Trebinje na pripreme za proljetni deo prvenstva. Gledao sam njihove treninge i primjetio jedno korpulentnog. Bio je potpuno anoniman pa sam se raspitao o njemu i saznao da se zove Nikola Žigic,piše press.

* Šta ste jos saznali?

– Rekli su mi i da je slobodan igrac i da je u Zvezdu došao na probu. Prišao sam mu i pitao ga da li bi došao u Leotar. Bio je vrlo zainteresovan za to, a i ja sam, jer sam znao da bi nam igrač takvog profila mnogo značio. S njim bi smo imali ogromno pojačanje u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Preneio sam ljudima iz uprave da obratimo pažnju na njega, ali je on posle toga uspeo da se nametne u Zvezdi i do tok transfera nije doslo.

*Kako doživljavate sadašnju agoniju kluba?

-Veoma mi je žao što je Leotar spao na takve grane. To je sve što mogu da kažem,jer me za Trebinje vežu samo lijepe uspomene. Tu sam proveo dvije izuzetno lijepe godine. Tada je Leotar postigao najbolje rezultate u svojoj istoriji. U te dvije godine od malog kluba stigli smo do titule državnog prvaka i evropske scene.

*Kako ste baš vi dobili priliku da sednete na klupu Trebinjaca?

-Vodio sam omladince Crvene Zvezde,a prije toga sam bio pomoćnik  Vladimiru Petroviću Pižonu u prvom timu Zvezde. Preporučio me Pavle Delibašić,dete Crvene Zvezde,koji je već igrao za Leotar. Uprava Trebinjaca došla je u Beograd i za 5 minuta smo sklopili dogovor. Njihova želja je bila da trener bude neko iz Zvezde  i da se između ta dva kluba uspostavi što bolja saradnja.

*Šta vam je tada značio dolazak na “Police”?

-Veliki izazov jer je Leotar  bio prvi klub u kojem sam dobio priliku da samostalno radim. Trnutak je bio specifičan,jer je to bila prva sezona Premijer Lige BiH u kojoj su učestvovali  i klubovi iz RS. Time je taj šampionat imao mnogo veći značaj.

* Da li je uprava od samog starta imala šampionske ambicije?

-Presjednik kluba bio je Spasoje Aćimović. Kao vrlo ambiciozan i sposoban rukovodilac,obezbjedio je uslove da sve dobro funkcioniše. Grad je stajao iza kluba,a imali smo i veliku podešku HET “Trebišnjice”. Plate su bile solidne i redovne,a igrači zadovoljni i jedino o čemu smo brinuli bilo je da na terenu dajemo najbolje od sebe da bi nam s vremenom,naravno, i ambicije porasle!

*Šta se promijenilo u filozofiji igre kada ste vi preuzeli ekipu?

-Bio je to odličan tim. Sjećam se našeg prvog gostovanja u Visokom,gdje nas je čekala ekipa bosne. Publika nas je vrlo neprijateljski dočekala. Povici “Srbe na vrbe” i slične parole su nas pratile na stadionu i na putu do njega. Kao odgovor na to,odigrali smo odlično prvo poluvrijeme i na odmor otišli sa vođstvom od 6:o! Konačan rezultat 9:0 i aplauz od te iste publike,koja nas je neprijateljski dočekala,odredili su naš put ka samom vrhu.

*Kakav ste odnos imali sa trebinjskom publikom?

-Publika na “Policama” je veoma probirljiva i stroga. Imao sam sreću da su me dobro prihvatili,a nekad sam imao utisak da igrači lakše igrajuna gostovanjima. Jednostavno,pobjeda na !Policama! se podrazumjevala!

*Porazom od Širokog Brijega,tri kola prije kraja,doveli ste titulu u putanje?

-U trci za titulu izdvojili su se Leotar i Željezničar,a tri kola prije kraja gostovali smo u Širokom.  Najbolji igrač lige i strijelac Leotara Nenad Stojanović Purke,posle duže pauze vratio se u tim. Bio je derbi kola,stadion je bio pun. Minut prije kraja poluvremena  sevnula je Purketova levica i Leotar je poveo. Srećan zbog gola Stojanović se na trenutak zaboravio. U publici je ugledao svoju djevojku (sadašnju suprugu) i neke prijatelje iz Trebinja. Potrčao je prema njima i mahinalno podigao tri prsta.

*Šta se tada dogodilo?

-Tog trenutka domaća publika je taj gest doživjela kao provokaciju i za nas je uslijedio pakao. Domaći nisu krenuli sa centra. Stojanovića sam  odmah zamijenio i poslao u svlačionicu. Publika je pravila strahovit pritisak u nastavku meča,a sudija je u potpunosti promijenio kriterijum. Od jedne korektne utakmice došli smo do meča punog varnica,koji smo na kraju izgubili sa 1:2.

*Da li ste vjerovali da ipak možete do titule?

-Posle tog meča sudbina više nije bila u našim rukama. Ispostavilo se da će utakmica poslednjeg kola Široki Brijeg_Željezničar, biti meč u kojem će se riješavati cijela sezona.

*Kako je proteklo poslednje kolo?

-Mi smo gostovali u Ugljeviku,a mislima smo bili na “Pecari. Pobijedili smo Rudar  sa 2:1,a zauvijek ćemo pamtiti ime Brazilca Bojana koji je u 81.minutu dao gol kojim je Široki pobijedio Želju i nama donio titulu.

*Da li ste u tom trenutku bili svjesni da Leotar ima istorijsku šansu da bude  prvi srpski klub u Ligi šampiona?

-Ozbiljno smo se pripremali za evropsku scenu,a nekoliko stvari nam nije išlo na ruku.Bio sam uvjeren da ću na raspolaganju imati Purketa Stojanovića i Đorđevića,ali tog ljeta je Zvezdu preuzeo Slavoljub Muslin koji je tražio da se njih dvojica vrate na “Marakanu” što je za Leotar bio veliki gubitak.

*Prvo kolo ste lako prebrodili i izborili dvomeč sa Slavijom iz Praga.Kakve je šanse Leotar imao protiv češkog tima?

-Gravenmaher iz Luksemburga samo lako preskočili,a onda je na red došla praška Slavija. Snagu te ekipe  dvije godine ranije osjetio je Partizan  kojji je u Pragu poražen sa 5:1, a Česi su imali odličan tim,predvođen reprezentativcem  Radekom Bejblom. Prvo poluvrijeme na “Policama” bilo je najbolje poluvrijeme u istoriji Leotara. Rezultat je glasio 1:1, igrali smo savršeno i još smo promašili brojne šanse. “Police” su toga dana bile u transu,ali više od toga se nije moglo i časno smo ispali. A da smo prošli,zadnja prepreka pred grupnu fazu bila bi nam Selta.

*Zašto je  Leotar posle toga krenuo sizlaznom putanjom?

-Došlo je do promjena u rukovodstvi kluba. Kao sportista nisam neko ko se bavi politikom i ne bih da komentarišem nešto što ne poznajem,ali politika je odredila da se presjedik Spasoje Aćimović povuče,a nova uprava se nije snašla u datoj situaciji.

*Koji je bio vaš koncept?

-Želeo sam da Leotar materijalizuje veliki uspjeh i doveo sam ljude iz Leotara u Zvezdin marketing. Želeo sam da se edukuju u toj oblasti i pokušaju da stabilizuju klub kako bi ga zadžali  u samom vrhu bh.fudbala. Međutim,ispostavilo se da je moja želja bila preambiciozna. Oni su se držali teorije da su mali amaterski klub. Zato je propala istorijska šansa i kola su krenula nizbrdo.

*U proljećnom djelu prvenstva podnijeli ste ostavku. Zašto?

-Do kraja jesenjeg dijela bili smo na vrhu tbele. Plate su kasnile,a nezadovoljstvo igrača bilo je sve veće. Uprva se skrivala i bježala po gradu od igrača. Da bih prekinuo tu situaciju sazvao sam sastanak  igrača i uprave  i saopštio im da podnosim  ostvaku. Uradio sam to u iskrenoj želji da upravu trgnem i da se problemi što prije prevaziđu.

*Da li je bilo poziva  da se vratite na klupu Leotara?

-Od nekih ljudi čuo sam da sam ,prije nego što je Bogdan Korak izabran za trenera,pominjan kao kandidat. Međutim,u upravi su znali da nsiu izmirili dugovanja prema meni,pa nisu ni pokušali da kontaktiraju sa mnom.

*Da li današnji fudbal može da se poredi sa vremenom kada ste vi igrali?

-Teško je praviti poređenje. Treninzi i sve oko terena ne može da se poredi,ali se ne slažem sa ocijenama da se tada igrao spor fudbal. Pogledajte malo snimke iz tog vrmena. Naši klubovi su znali da prezime u Evropi,a i svake sezone je bilo nekoliko velikih utakmica koje su punile “Marakanu”. Ne zaboravite da je kapacitet stadiona tada bio duplo veći.

*Ostao je veliki žal vaše generacije za preharom Kupa UEFA 1979.godine?

-Kako i ne bi posle beogradskih 1:1?! U Dizeldoefu smo protiv Borusije Menhengladadbah celo drigo poluvrijeme igrali “viktoriju”,ali nismo imali sreće  da zatresemo mrežu. Sudije Mikelotiju iz Italije je to bila oproštajna utakmica,tako da je bez straha da bude suspendovan ili na bilo koji drugi način kažnjen,sramno sudio i na taj način Borusiji donio pehar. O svemu nabolje svjedoči činjenica da je tada cijeli stadion skandirao “Rote štern”.

*Da li vam prija to što  brojni navijači Zvezde  baš vašu generaciju  svrstavaju među jednu od najboljih u istoriji kluba?

-Smatram da je Đajićeva  generacija najbolja u istoriji Zvezde. Dugo su igrali zajedno i ponijeli puno trofeja,a njihov najveći domet u Evropi bio je polufinale Kupa šampiona gdje su eliminisani od Panati naikosa. Moja generacija je otišla korak dalje  i donijela Zvezdi prvo evropsko finale.

*Zašto tvrdite  da je tada Kup UEFA bio jače takmičenje od Kupa šampiona?

-Razlog je veoma prost,u Kupu šampiona su bili  po jedan prestavnik iz Engleske,Italije,Njemačke i Španije,dok je Kup UEFA imao po tri-četiri  tima iz tih zemalj,približne snage kao njihov šampion. Samim tim,u kupu UEFA ste već od drugog kola nailazili na izuzetno  jake protivnike.

*Koliko je osnovana teza da je vaša generacija trasirala put Zvezdi da 12 godina kasnije osvoji Kup šampiona?

-Pa,možda može da se razmišlja i na takav način. Ono u šta nema sumnje jeste da je Zvezdina generacija iz Barija  ostvarila najveći upsjeh u istoriji našeg klubskg fudbala. Finale su odigrali potpuno drugačije  od nas  i izborili  trijumf ljutom defanzivom.  Zvezda je u Bariju za dva sata igre uputila jedan šut ka golu,ali pobeda na penale je sve to kompenzovala. Pošto se u životu pamete samo pobjednici,naše finale iz Dizeldorfa je nakon Barija pao  u zaborav!