Zašto je dobra blitva

Lekovita blitva (Beta vulgaris var cicla), zbog sličnosti sa špinatom, često je zapostavljena u našoj kuhinji. Izuzetno je hranjiva, od nje mogu da se naprave sva jela kao od špinata, ali špinat ne može sve što i blitva. To su, na primer, jela s rebrima, budući da se peteljke spanaća bacaju zbog veće količine oksalne kiseline, koja može da bude štetna za organizam.

Blitva je izuzetno dobra za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokalorične namirnice, kao i sve lisnato povrće. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine. U tom smislu je najbolje da se spremi s krompirom i začini limunovim sokom, koji organizmu obezbeđuje zavidne količine vitamina C, B i karotena.

Bogata je magnezijumom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom i manganom, obiluje ugljenim hidratima, proteinima, celulozom, biljnim uljima. Celulozna vlakna su važna, jer za sebe vezuju višak vode i otrovne sastojke, ubrzavaju prolazak hrane kroz creva, otklanjajući tegobe prilikom varenja. Ugljeni hidrati su veoma važni za mozak i nervni sistem. Zato se blitva preporučuje za ublažavanje nervoze i jačanje koncentracije. Takođe, popravlja krvnu sliku, pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca, jača kosti i štiti sluzokožu tela.

Ova namirnica zasićuje, jer se dugo zadržava u organima za varenje. Da ne biste osećali glad najmanje pet sati, dovoljno je da pojedete 150 do 200 grama blitve.

U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, a čorbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva sa iseckanim belim lukom je prirodan antibiotik, a kada se doda i peršun, pospešuje izlučivanje urina i čisti krv.

Press