Pjesma koja je rasplakala region

Pjesma “Da ne bude više rata” autorke Miljane Stević, posvećena katastrofalnim poplavama koje su ujedinile Balkan, uzdrmala je region i mnoge dovela do suza.

Miljana Stević

Miljana Stević, živi u Ugljeviku u Republici Srpskoj, a studentkinja je srpskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Mlada autorka pesme koja se poput nabujalih reka, razlila širom društvenih mreža, u Novi Sad je došla iz Ugljevika u Republici Srpskoj. Stevićeva, koju mnogi na internetu nazivaju modernom Desankom Maksimović, ratno je dete, rođena 1992. godine, u vreme kada je na tlu bivše Jugoslavije besneo krvavi ratni vihor.

Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi
jednu priču o poplavi.
– Riješila sam, Savo, sestro,
da se vrati sve na mjesto.
Izliću se iz korita,
potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti
i krovove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga,
šta je bratstvo,
šta je sloga.
I granice izbrisaću,
da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi,
brat će s bratom da se ljubi.
Brat će brata da pomaže,
brat će s bratom da se slaže.
I saznaće srca mnoga
za jednoga oca – Boga.
Da se njemu oni mole
i Hrvata, brata vole.
Da poteku sa usana
molitve za Muslimana.
I da vole braću borce,
Makedonce,Crnogorce.
U molitvi svak’ pomene
braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži,
prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sjete
jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje,
da se vrati sve na svoje –
Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino, vodo,
poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno,
neka budu svi k’o jedno.
Nek’ nauče da se vole,
Bogu ocu da se mole.
Nek’ se sjeti brat svog brata,
da ne bude više rata.

alo.rs