Liturgija u slavu Svetih prebilovačkih novomučenika

Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije i umirovljeni vladika Atanasije služili su danas u hramu u izradnji u Prebilovcima Svetu arhijerejsku liturgiju u slavu Svetih prebilovačkih novomučenika koji su kanonizovani na ovogodišnjem Svetom arhijerejskom Saboru Srpske pravoslavne crkve.

“Vaskrsenje ovog hrama i prebilovačkih mučenika u svetinje dokaz su da ovo mesto nikad neće umreti, jer mu i samo ime kaže da prebiva i prebivaće večno ako se poveže s Bogom, pa smo s toga ovde i izgradili hram Vaskrsenja Hristovog”, rekao je vladika Grigorije u besedi nakon liturgije.

Liturgijom je molitveno obeleženo i 73 godine od stradanja više od 4.000 Srba u Donjoj Hercegovini od ustaša u Drugom svetskom ratu, a samo u Prebilovcima 6. avgusta 1941. ubijeno je 826 meštana mahom dece i žena, koji su bačeni u Šurmanačku jamu kod Međugorja.

Hram u Prebilovcima gradi se na mestu nekadašnje spomen-kosturnice u koju su 1991. bile sahranjene kosti žrtava stradalih u Donjoj Hercegovini u Drugom svetskom ratu, a sakupljene iz okolnih jama. Kosturnicu je 1992. minirala hrvatska vojska, a kosti su uništene.

U Prebilovcima je po povratku Srba jedan broj kostiju ponovo sakupljen i biće položen u novosagrađenom hramu.

Vladika Grigorije rekao je da Prebilovci imaju širu dimenziju za celi srpski narod, a ne samo za Herceovinu.

“Prebilovci su jedno od najstrašnijih mesta pored Jasenovca, Donje Gradine i stradanja naroda na Kozari, Krajini i u Jadovnu. U Prebilovcima su bile sahranjene kosti iz okolnih jama, a onda su 1992. ponovo ubijeni. To je pokazalo da zlo nije umrlo, već da su ga ljudi gajili, ali zlo nikad neće živeti do kraja”, naveo je vladika Grigorije.

Vladika zahumsko-hercegovački i primorski najavio je da će crkva u Prebilovcima biti završena do jeseni kada će biti i osveštana ili najkasnije na proleće.

“Verujem da će ovo biti saborna crkva ove parohije koja ima oko 120 domova, a pre je ovde živelo hiljade ljudi. U ovoj kosturnici bile su kosti 4.000 srpskih žrtava. Moja je vera takva da će nas opet ovde biti toliko, čak i više i da ćemo živeti oko ovog hrama kao što živimo oko hrama u Žitomisliću, u Bijelom Polju, u Mostaru”, istakao je vladika Grgorije.

On je dodao da ne voli da Srbi u dolini Neretve budu nazivani povratnicima.

“Mi smo prognani iz svoje zemlje i u svoju zemlju treba da se vratimo. Tako je bilo i sa Jevrejima koji su se u svoju zemlju vraćali nakon hiljada godina. Ni mi nismo puno u zaostatku za jevrejskim narodom ni po veri ni po stradanju. Povratak je nešto neobično važno i nešto što je pitanje našeg identiteta”, naglasio je episkop zahumsko-hercegovački.

On je rekao da ne postoji jasniji identitet nego što je to kod Srba iz Tasovčića, Prebilovaca, Klepaca, Žitomislića, Mostara.

“Cela Hercegovina diše takvim duhom. To bi trebalo da vide u Beogradu i Banjaluci. Hvala Bogu, mi imamo takvog čoveka kao što je predsednik Republike koji ima taj osjećaj, jer je i sam dete iz kraja stradanja Kozare. Kada sam mu objašnjavao šta su Prebilovci nije trebalo mnogo. Onda su nam ljudi pomogli i pomažu da izgradimo ovaj hram”, rekao je vladika Grigorije.

On je dodao da će tako biti i sa Mostarom i “sa našim životima u dolini Neretve”.

Ministar prosvete i kulture Republike Srpske Goran Mutabdžija bio je u Prebilovcima u ime Vlade Republike Srpske koja, prema njegovim rečima, nastoji da čuva istoriju i kulturnu baštinu srpskog naroda na dostojanstven način.

“Prošle godine smo ovde bili i bili su samo temelji. Danas vidimo hram. Duboko verujem da će naš narod smoći snage da dovrši ovaj hram. To je znak da Srbi Hercegovine imaju svoje duhovno utočište i veru i nadu u bolje sutra”, rekao je Mutabdžija.

On je dodao da će biti nađen način da se pomogne i Prebilovcima. Kada je reč o donacijama za Prebilovce, najveća je ona “Elekektroprivrede Republike Srpske” koja je izdvojila 150.000 maraka za izgradnju hrama.

Izgradnja crkve u Prebilovcima veoma je značajna za meštane. U ovom selu danas živi oko šezdeset domaćinstava.

Bojan Ekmečić iz Prebilovaca kaže da su Prebilovci hercegovačka golgota i hercegovački Jerusalim.

“Prebilovci su preživeli veliko stradanje, a onda se 1991. opet desio zločin nad zločinima kad su uništene kosti. Ovaj hram je rađen po uzoru na crkvu Hristova groba u Jerusalimu i nadam se da će postati hercegovački Jerusalim”, kaže Ekmečić.

On je dodao da je u Prebilovcima danas teško, ali da se život u ovo selo ipak vraća.