Danas se obeležava Noć veštica!

Veče kad mrtvi napuštaju grobove

Jedno od objašnjenja ove živopisne praznične tradicije je verovanje starih Kelta da je noć između 31. oktobra i 1. novembra vreme kada mrtvi izlaze iz svojih raka i obilaze mesta gde su za života stanovali.

Samhain, kako su Kelti nazivali današnji dan, je u njihovom folkloru označavao kraj leta, početak vremena misticizma i magije, a na današnji dan, mislio je ovaj narod, granica između sveta živih i mrtvih postajala je gotovo prozirna, te se moglo desiti da nekog mladića kidnapuje vila i prisili ga da je oženi.

Živi, u pokušaju da se zaštite od utvara, (a biće i od ženidbe), tada odevaju raznobojne kostime i prave što veću buku, ne bi li oterali nepoželjne goste „sa onoga sveta“.Ovo verovanje bilo je ukorenjeno i kod drevnih Rimljana koji su na današnji dan gasili vatre u svojim ognjištima, te se su kao amajliju ostavljali izdubljeno povrće ostavljali na pragu svojih kuća kako bi oterali, što bi mi danas rekli – zombije.
Uz sve to, papa Grgur je još u osmom veku odredio prvi novembar kao Dan svih svetih i pridodao katoličku tradiciju već postojećim paganskim običajima.U veštičjem kotlu izmešanih svetskih kultura, ipak se, kao najefikasnija za borbu sa mrtvacima, pokazala bundeva, te krasi praznične trpeze širom sveta.
Danas je ovo dan namenjen svima – od mališana, preko njihovih roditelja, do trgovaca koji zadovoljno trljaju ruke prodajući šarene kostime i rekvizite modernim vešticama i čarobnjacima.

Ovaj običaj je odavno stigao i kod nas, te se širom zemlje u klubovima mogu naći tematske žurke i maskenbali posvećeni ovoj veseloj, pardon, mraaačnoj, prigodi.

izvor: (alo.rs)