Da li ste bolesni od posla?

Zuji im u ušima, imaju glavobolju, osjećaju neku nelagodnost, teskobu u grudima… Izmere pritisak i šokiraju se kad aparat za merenje pokaže vrednosti preko 140 sa 90.

I, onda se dogodi čudo– kad stignu kući –krvni pritisak bude normalan!

– Ovo su tipični znaci posebne kategorije u kardiologiji – radno aktivne hipertenzije, koja je sve češća kod pacijenata zbog preopterećenosti na poslu i sve većih zahtjeva i stresa. Pacijenti su sve mlađi, imaju između 30 i 45 godina, ali pritisak im je povišen samo u delu dana koji provode na poslu. Čim takva osoba stigne kući, vrednosti krvnog pritiska su normalne – kaže za „Politiku” prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog i načelnica Centra za hipertenziju u Kliničkom centru Srbije.

Ovdje postoje dva pogrešna uverenja. Prvo, da je reč o menadžerskoj bolesti i da krvni pritisak „skače” samo direktorima kompanija koje obrću milione evra, sudijama i policajcima, koji raspliću najveće korupcionaške afere, ministrima koje prozivaju zbog raznih afera… Drugo, da nije reč o hipertenziji, oboljenju srca i krvnih sudova, nego o anksioznosti, velikoj nervozi i razdražljivosti koja se ispoljava i kroz opisane tjelesnesimptome.

– To nema nikakve veze sa zanimanjem. Cio svijet ima ovaj problem. To je posebno izdvojena kategorija hipertenzije, to je bolest 21. vijeka. Među pacijentima imam veliki broj vozača iz GSP-a, koji su po osam sati pod velikim stresom i pritisak im skače u nebesa. Tu je i ogroman broj onih koji zbog stalnog straha od gubitka posla i zabrinutosti za egzistenciju postaju pacijenti kojima lijekovi za pritisak postaju nužni – objašnjava naša sagovornica.

Priseća se svoje pacijentkinje, profesorke engleskog jezika u srednjoj školi, stare 42 godine, koja je neobične skokove krvnog pritiska imala ujutru od devet do 11 i po podne od 16 do 18 časova.

– Nisam mogla da postavim dijagnozu radne hipertenzije, sve dok uz pomoć dnevnika koji je vodila nisam konačno zaključila da joj ulazak u učionicu u toku prepodnevne i popodnevne nastave dovodi do skoka pritiska. Samo dok je bila na časovima imala je visok pritisak, a sve van toga je bilo normalno – priseća se doktorka Stojanov i dodaje da su njeni pacijenti sve češće i kolege hirurzi, službenici u banci…

Onda se ovdje nameće drugo pogrešno uverenje da neko ima, kako to naš narod kaže, „problem u glavi”, a ne sa pritiskom.

– Istina je da sve ovo mogu da budu i znaci anksioznosti i uznemirenosti. Zato je jedini način za postavljanje dijagnoze da se uradi ambulatorno praćenje vrednosti krvnog pritiska u toku 24 sata sa svim dnevnim aktivnostima i spavanjem. Bez toga ne može da se dođe do prave dijagnoze radno zavisne hipertenzije. Možda je slučajno izmeren povišen krvni pritisak. Na osnovu jednog merenja ni u kom slučaju ne može da se postavi dijagnoza povišenog krvnog pritiska – kaže ovaj kardiolog.

Kada je dr Vesna Stojanov 1995. godine branila doktorsku disertaciju u prepunoj sali Dekanata Medicinskog fakulteta puno riječi je potrošila da objasni najnovije smernice i fine detalje o tome šta je povišen krvni pritisak, a šta „hipertenzija bijelog mantila”, koja se javlja kod pacijenta kome pritisak „skoči” samo zato što mu ljekar mjeri pritisak… Tada niko nije sanjao da će za manje od 20 godina, i kod nas i u svijetu, glavna tema biti ogromna armija pacijenata, kojima pritisak „skače” zbog šefa i posla, toliko velika da se izdvojila kao posebna kategorija.

Da li nas ljekari to samo plaše, a da ustvari i nije reč o pravoj boljki, kada se pritisak, sam od sebe, normalizuje kada se vratimo u mir i tišinu porodičnog doma?

– Naravno da je i to bolest, jer pod uticajem stresa dolazi do porasta pritiska, što zahtjeva liječenje. Hipertenzijom se smatraju vrednosti više od 140 sa 90. Najveća opasnost je varijabilnost krvnog pritiska: velike dnevne oscilacije u vrednosti krvnog pritiska su opasne i glavni su faktor za nastanak infarkta, moždanog udara i ostalih komplikacija krvnog pritiska. Na duže staze se vide komplikacije i ovi pacijenti vrlo često postaju pacijenti sa stabilnom hipertenzijom, što znači da vremenom kod njih pritisak bude povišen i kod kuće, a ne samo u toku radnog vremena – ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da se visok krvi pritisak zato i smatra podmuklom bolešću: kod mnogih ljudi dugo nema nikakvih simptoma i kod ljekara stignu kada dožive šlog, infarkt ili oštećenje bubrega.

– U Srbiji uopšte nije razvijena prevencija ove bolesti i niko ne razmišlja da se krvni pritisak mora dovesti u granice normalnih vrednosti da ne bi stvarali potencijalne kandidate za ugradnju stentova ili za transplantaciju srca. O prevenciji treba da razmišljaju svi: od svakog čoveka pojedinačno, preko poslodavaca do ljekara i nadležnih u ministarstvu zdravlja. Svako sebi najviše može da pomogne drugačijom organizacijom svojih aktivnosti, da ne tovari više obaveza nego što može da ih realizuje, jer onda se „puca” – primećuje dr Stojanov.

(cafe)