Bez podrške Predlogu rezolucije o Sutorini

Ustavnopravna komisija Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH na današnjoj sednici nije podržala Predlog rezolucije o Sutorini koju je u parlamentrnu proceduru uputio poslanik SDP-a BIH Denis Bećirović.

U raspravi o izveštaju Ustavnopravne komisije o sjednici Komisije na kojoj su svoje mišljenje o pitanju Sutorine dali eksperti, više poslanika ocenilo je da je problematizovanje granice sa Crnom Gorom nanelo štetu BiH.

Poslanik SNSD-a Lazar Prodanović rekao je da je rasprava o teritoriji tuđe zemlje bila nepotrebno gubljenje vremena, te da je nanesena i šteta jer Crna Gora i BiH sada nemaju ambasadore u Sarajevu, odnosno Podgorici.

“Nemamo nikakvu mogućnost za međunarodnu arbitražu jer u vreme međunarodnog priznanja BiH Sutorina nije bila deo BiH”, konstatovao je Prodanović, ističući da bi prihvatanje Rezolucije o Sutorini otvorilo pitanje granice BiH u cjelini.

Prodanović je ocenio paradoksalnim što Predstavnički dom nije odmah zatražio od Predsedništva ili Saveta ministara BiH da dostavi kompletan tekst sporazuma o granici sa Crnom Gorom.

Šefik Džaferović iz SDA smatra da je dobro što su o pitanju Sutorine obavljene javna i stručna rasprava, jer je reč o pitanju u kojem ništa ne sme ostati nerasvetljeno.

“Posle svega, moj je zaključak da su istorijski razlozi na strani BiH, ali ne i pravni, kao ni izvesnost moguće arbitraže”, istakao je Džaferović.

Podsećajući da se javnost BiH duže od šest meseci bavi pitanjem Sutorine, Damir Arnaut iz SBB-a BiH ocenio je da su pokretanjem ovog problema stvoreni nepotrebni problemi po interese BiH.

“Osim što BiH i Crna Gora nemaju ambasadore, poslata je jako negativna poruka o BiH”, rekao je Arnaut, ističući da je bilo nepotrebno da se o ovome raspravlja u Parlamentarnoj skupštini, jer je to pitanje koje je određeno Ustavom i posebnim zakonom.

Arnaut je predložio da Komisija usvoji zaključak kojim bi se od Predsedništva BiH zatražilo da u najkraćem mogućem roku okonča proceduru zaključivanja sporazuma o granici BiH i Crne Gore, ali ovaj zaključak nije dobio podršku drugih članova.

Poslanik HDZ-a BiH Nikola Lovrinović svoje protivljenje rezoluciji obrazložio je činjenicom da se međunarodna arbitraža o granici može pokrenuti samo ako su saglasne obe strane, što ovaj put nije slučaj.

Jedini koji je podržao rezoluciju bio je Momčilo Novaković iz NDP-a, koji je rekao da ga stručnjaci nisu dovoljno ubedili da BiH nema šanse da arbitražom dođe u posed ove terotirije.

“Ne mislim da bi pokretanje arbitraže dovelo do loših odnosa između BiH i Crne Gore, jer ovo ne bi bio prvi put u svetu da se tako nešto radi, a da zemlje imaju dobre odnose”, dodao je Novaković.

Nakon što je Bećirović u parlamentarnu proceduru uputio Predlog rezolucije o Sutorini, kojim je zatraženo odbijanje predloga ugovora o granci BiH i Crne Gore, Predstavnički dom doneo je zaključak o održavanju javne rasprave o pitanju Sutorine.

Na javnoj raspravi čuli su se suprotstavljeni stavovi predstavnika nadležnih institucija BiH, koji su bili jasni u stavu da BiH nema pravo na ovu teritoriju koja je u sastavu Crne Gore, i predstavnika dela javnosti, koji se zalažu za izuzimanje Sutorine iz sastava Crne Gore i pripajanje BiH.

Nakon javne rasprave, održana je sednica Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma na kojoj su stručnjaci iz više oblasti poslali jednoglasnu poruku da izuzimanje područja Sutorine iz sastava Crne Gore i njegovo pripajanje BiH nema osnova u međunarodnom pravu te da bi pokretanje procedure za tako nešto moglo doneti neprocenjivu štetu BiH.

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH o predlogu rezolucije o Sutorini trebalo bi da se izjasni na sednici u sredu, 29. aprila.

Pressrs.ba